Kada sam u svom prethodnom tekstu prigovorio Kaliku da ne zna dovoljno o objektu svoje kritike, savremenom liberalizmu to jest, te mu preporučio da to znanje stekne čitanjem na ovu temu, ja sam svakako mislio na dela relevantnih savremnih liberalnih autora. Da je Kalik čit'o, u to nema sumnje, i u svom poslednjem odgovoru se uopšte ne stidi da to pokaže. Ali šta je čit'o? Iz čega on crpi svoje poznavanje savremenog liberalizma? Pod jedan, to su klasici maksizma-lenjinizma, pod dva, to su predizborne sms poruke, pod tri, to su program LDP-a i nešto što se zove “Povelja slobode”, pod četiri, to je internet sajt na kome se, gle užasa, nalaze i tekstovi Ajn Rend i Margaret Tačer (nota bene: ne tekstovi sami, ne knjige ovih autora, nego sajt, referenca je sajt, to jest – samo njegovo postojanje). Sve je to opet lepo i krasno (mada, primećujem da na spisku literature fale Stari i Novi zavet, Tarabići i “Kule stražare”), ali da li je Kalik ispunio onaj minimalni uslov za raspravu o savremenom liberalizmu, koji sam mu u svom prošlom tekstu postavio? Odgovor je, nažalost – ne.
Jer da jeste, znao bi ponešto i o Rolsovom liberalnom egalitarizmu koji, po rečima Tomasa Nejgela, “kombinuje vrlo snažne principe socijalne i ekonomske jednakosti povezane sa evropskim socijalizmom i podjednako snažne principe pluralističke tolerancije i lične slobode povezane sa američkim liberalizmom, i to kroz teoriju koja otkriva njihov zajednički temelj.”...
Rastislav Dinić, ceo tekst može se naći na sajtu Nove srpske političke misli
No comments:
Post a Comment