Liberalna demokratija je lice koje vladajuće klase
pokazuju kada se ne plaše,
- fašizam je ono lice koje one pokazuju kada se plaše
(Markuze, Kontrarevolucija i revolt)
Moram da priznam da sam komentar Rastislava Dinića shvatio u neku ruku kao svoj neuspeh, a ne samo njegov. Naime, žalosti me činjenica da na prošlogodišnjim Filozofskim susretima, na kojima smo zajedno diskutovali, kolega Dinić ništa nije naučio o liberalizmu. A imao je prilike da o toj stvari tamo sazna nešto više od vlastitih slobodnih asocijacija kojima nas je zasuo u svom tekstu. Pošto smo na tom skupu dosta raspravljali o liberalizmu i socijalizmu, a Dinić je verovatno pokušao da se, pišući ovaj tekst, toga priseti, vremenska distanca je uradila svoje – u njegovoj svesti, kao što ćemo kasnije videti, došlo je do konfuzije ova dva pojma. Pa je liberalizam postao sve „osim“ onoga oko čega se slažu ne samo kritičari liberalizma (to za Dinića, naravno, nije nikakav argument), već i sami njegovi zastupnici. Po njemu, liberalizam je skoro isto što i socijalizam. Ali, nemojmo gubiti nadu, možda će mu posle ovog odgovara neke stvari biti jasnije. Odgovor je nešto duži, jer sam morao ući malo podrobnije u neke pojmove i probleme koji u prethodnom tekstu nisu bili u prvom planu, a sada traže razjašnjenje.
No comments:
Post a Comment