Danas se demokratija uveliko svodi na tzv. parlamentarnu ili predstavničku demokratiju. U dominantnom razumevanju politike tako nema mesta za neposrednu demokratiju koja je zapravo izvorni oblik demokratije. Politička nauka i filozofija odavno su uočile ovaj fenomen, naročito izražen u savremenom društvu. Zato neki teoretičari nazivaju današnji politički sistem „poliarhijom“, a ne demokratijom - politička vlast ne pripada samim građanima, već je skoncentrisana unutar nekoliko konkurentnih političkih elita koje se bore za naklonost birača.
Na ovaj načelni deficit u pogledu demokratije, karakterističan za parlamentarni sistem uopšte, u Srbiji se danas nadovezuje dodatna erozija demokratskog legitimiteta vlasti. Takozvana Socijalistička partija Srbije ulazi u vladu koja je u suprotnosti sa interesima i voljom njenih glasača. Njeno rukovodstvo, doduše, godinama radi na približavanju dominantnoj političkoj opciji, nastaloj upravo uklanjanjem SPS-a sa vlasti. Ali, bar na retoričkom planu, ono se u predizbornoj kampanji izjašnjavalo za „evropske integracije“ samo pod izričitim uslovom očuvanja celovitosti Srbije, za prestanak daljih izručenja građana Haškom tribunalu, i za društvo socijalne pravde. I jedan deo građana je glasao za ovakav politički program. Međutim, otuđeno rukovodstvo SPS-a je danas na sasvim drugačijim pozicijama, preuzimajući tuđi politički program u kome je odlučna odbrana državnog integriteta sasvim ustuknula pred „Evropom“ koja nema alternativu, u kome se nastavlja izručenje građana Haškom tribunalu i u kome čitava ekonomska politika vrhuni u stranim investicijama, iza kojih se krije dalje otimanje naše imovine i dalje jačanje socijalne nepravde.
Formiranje ovakve vlasti odvija se pod presudnim uticajem ambasada zemalja koje su sprovodile i priznale nezavisnost Kosova, i domaćih multimilionera čiji je dalja akumulaciju kapitala vezana za proces „evropskih integracija“. Učestvovanje jedne partije koja je bila, i trebalo bi da bude, patriotska i levičarska, u ovakvom aranžmanu je krajnje bizarno. Šta rukovodstvo SPS-a traži na prijemima u ambasadama agresorskih zemalja, u društvu obesnih bogataša čije poslovne imperije počivaju na neplaćenom radu hiljada osiromašenih ljudi? Umesto da sprovodi i jača političku volju našeg naroda, koji se više puta izjasnio za beskompromisnu odbranu Kosmeta u sastavu Srbije, i da mobiliše ljude koji žive od svoga (nedovoljno plaćenog) rada, ono se prepušta tuđoj političkoj volji, pod budnim okom ljudi koji žive od tuđeg rada. Zato rukovodstvo SPS-a ovakvom skarednom politikom brutalno vara i izneverava svoje glasače. Štaviše, ono krade njihove glasove, predajući ih onima koji ih nikako ne zaslužuju, jer je volja ovih prevarenih glasača izrazito protivna njihovoj vlasti.
Sa stanovišta parlamentarne demokratije, za koju legalitet predstavlja najviši princip, ovde nema ničeg spornog. Formira se jedna vlast, sasvim u skladu sa postojećim zakonskim procedurama i pravilima parlamentarne igre. Ali, to što ovakav legalitet dozvoljava brutalnu političku krađu, koja likvidira i poslednji privid demokratskog legitimiteta jedne vlasti, upravo čini da parlamentarni sistem postane izuzetno sporan. Aktuelno ponašanje rukovodstva SPS-a samo do kraja ogoljuje suštinu ovog sistema - vlasnici naše političke volje nismo mi sami, već otuđene političke oligarhije. Još gore, u našem današnjem slučaju ove političke oligarhije su presudno potčinjene uticajima koji dolaze sasvim izvan političkog života jedne nacije, iz kruga inostranih nosioca političke moći i domaćih nosioca ekonomske moći.
Zato moramo postati krajnje kritični prema sistemu koji dozvoljava ovakvo dvostruko otuđenje naše političke volje. Moramo se ponovo boriti za tekovine neposredne demokratije, u kojoj vrhovnu vlast imamo isključivo mi, građani Srbije, a ne osamostaljene, domaće ili strane, političke i ekonomske grupacije. I u kojoj će legalitet biti u službi legitimiteta, a ne suprotstavljen i nadređen njemu - u takvoj demokratiji zakoni će urediti da izabrani predstavnici građana mogu biti opozvani svakog trenutka kada iznevere i zloupotrebe političku volju koja im je predata na korišćenje, nikako ne u vlasništvo.
Mario Kalik, tekst objavljen u nedeljniku "Pečat" br.18, 27.06.2008.
No comments:
Post a Comment