Nedugo nakon završetka agresije NATO-a na Jugoslaviju, Institut G17 je proračunao da je neposredna ekonomska šteta od ove agresije 30 milijardi, a posredna 100 milijardi maraka. Za organizaciju G17 ne može se reći da je kritična prema politici zapadnih sila, a još manje da je bila naklonjena nekadašnjoj vlasti. Naprotiv, upravo je obrnuto, tada kao i sada. Zato se ovaj podatak može uzeti kao, po zapadne sile, najpovoljniji proračun štete koju je njihova vojna agresija nanela našoj zemlji. Ako tome dodamo štetu nastalu ekonomskim sankcijama, razmere ovog terora postaju još veće.
Tada nam postaje sasvim jasno da je najveći krivac za ekonomsko propadanje tokom 90-tih bila teroristička politika zapadnih sila i njihovih imperijalističkih saveza, a ne unutrašnja pljačka pripisana „bivšem režimu“. Jer, čak i da su potpuno tačni podaci o ovoj pljački, kojima nas je zasipala propaganda nekadašnje opozicije a današnje vlasti, očigledno je da ona predstavlja mnogo manji udeo u ekonomskoj šteti u poređenju sa udelom za koji su odgovorni zapadni agresori. Besomučna kampanja optuživanja „bivšeg režima“ potisnula je ovu elementarnu istinu u potpuni zaborav. Stranka G17 odavno ne spominje onaj podatak, jer on nije politički korektan, naročito danas, kada ničim ne treba narušiti harmonične odnose naše vlasti sa agresorima, preimenovanim u „evropske prijatelje“. Kada se govori o „mračnoj prošlosti“, onda se ona vezuje isključivo za „bivši režim“; naši „prijatelji“ sa Zapada oslobođeni su svake odgovornosti za taj mrak. Izolacija je preokrenuta u samoizolaciju, a bombardovanje u prizivanje bombi od strane „režima“. Počelo je perfidno optuživanje borbe za slobodu, umesto da se optužuje agresija na slobodu. Reakcionarna organizacija „Otpor“, kao otpor ondašnjem otporu spoljnoj agresiji, pretvorena je u progresivan pokret. Na ovim ideološkim perverzijama počiva podaništvo naše današnje vlasti prema zapadnim silama i njihovim predstavnicima, lažno nazvano „saradnjom“, pa čak i „prijateljstvom“.
Sa oktobarskom kontrarevolucijom iz 2000. nova vlast je budućnost zemlje i naroda predala u ruke zapadnog imperijalizma. Oni koji su sprovodili destrukciju i destabilizaciju naše države bestidno su počeli da govore o njenoj „rekonstrukciji“ i „stabilizaciji“. Ratni zločinci iz redova NATO-a namah su promovisani u spasioce naše nacije, bez čije „pomoći“ je ona navodno osuđena na propast. Kao važan čin perverznog savezništva između agresora i onih koji su se njim ovde identifikovali, i koji mu služe, nedavno je potpisan tzv. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju. Time su se naši vlastodršci pridružili onima koji razbijaju našu državu, i postali saučesnici u tom zločinačkom aktu. Jer, oni su, kako stoji u njegovom zaglavlju, potpisali međudržavni sporazum sa članicama EU, od kojih je većina već priznala nezavisnost Kosova.
Ovakav izdajnički akt gori je čak od onog koji je prethodio 27. martu. Jer, u tom trenutku Hitler još nije bio napao Jugoslaviju; naš narod se, uprkos tome, pobunio zbog saradnje sa imperijalističkom silom protiv koje se par decenija pre toga borio, i koja je u tom trenutku okupirala gotovo čitavu Evropu. Zbačena je izdajnička vlast, koja je u ime naroda potpisala nešto što je protivno njegovoj volji. Iz te pobune nastao je i prvi značajniji pokret otpora u tada porobljenoj Evropi. Danas, na žalost, stvari stoje sasvim drugačije. Napravljen je pakt sa onima koji ne samo da su pre manje od jedne decenije divljački razarali našu zemlju, i koji čitavim evropskim narodima vladaju iz svoje briselske komande. Sa njima se uspostavlja tešnja „saradnja“ u samom trenutku kada oni napadaju i razgrađuju našu državu. Ovi koji to čine u ime, a mimo i protiv naroda, ne samo da nisu zbačeni, već se nalaze u političkoj ofanzivi. Njihov front počeo je da uključuje i one koji se kriju iza partije koja je predvodila otpor agresiji tokom 90-tih. I dok se evropski narodi sve više, na svojim referendumima, izjašnjavaju protiv volje otuđene briselske elite, naši uzurpatori na vlasti pokazuju potpunu snishodljivost prema toj volji. Nekada smo prednjačili u otporu imperijalistima, danas upadljivo zaostajemo. Zato je naš narod danas na marginama svetske, ali i vlastite istorije, koja se, pre svega, osvedočuje u borbi za slobodu.
I zato nam je preko potreban pokret otpora koji će naš narod izvući sa ove margine i vratiti ga na magistralnu liniju njegove i svetske istorije, putem borbe za slobodu. Na tom putu sigurno nisu oni koji se danas pridružuju izdajnicima, bivajući još gori od njih, jer istovremeno izdaju ne samo vlastiti narod, već i program i nekadašnju praksu svoje partije.
No comments:
Post a Comment