Коментар једног текста о светској кризи

Поводом текста новинара Слободана Рељића, објављеном у НИН-у, а пренетом на НСПМ, дао сам следећи коментар:

Лепо је што је новинар Рељић подсетио на Черчилове симпатије према Хитлеру које, међутим, нису постојале само пре или непосредно након Хитлеровог доласка на власт, већ и касније, практично све до напада Немачке на Пољску и британског објављивања рата Немачкој. Тако у једном сећању немачког филозофа Карла Јасперса можемо прочитати: "Године 1938. стајало је у Times-у отворено писмо Черчила Хитлеру у коме су се налазиле реченице као ова: Ако би Енглеска срљала у националну несрећу која би била упоредива са несрећом Немачке 1918., онда бих молио бога да нам пошаље мужа Ваше снаге воље и духа". Милитантни антикомунизам спојио је Черчила и Хитлера. Западним "демократама", као уосталом и немачком крупном капиталу, Хитлер је сасвим одговарао као бескомпромисни и немилосрдни борац против "бољшевизма", као неко ко се ефикасно обрачунава са нараслим и претећим "бауком комунизма" који је владајуће класе западног света дубоко узнемирио. Нацизам је за њих био мање зло од комунизма, све док нису били приморани да против њега поведу борбу, изложени његовој непосредној ратној агресији. О томе сведочи и Клаус Ман: "Хитлер је био против комунизма, а то је било довољно да га учини омиљеним у отменим европским круговима. Ако је имао освајачких планова, они су се односили само на Исток, другим речима на Совјетски Савез. То боље! Отменим круговима то је и одговарало".

Рељић је стога потпуно у праву када каже да је читав овај предратни период "префарбан у црно, онда систематски пакован у низ поједностављених стереотипних описа и класификација, па гурнут у мрачне лавиринте спремишта историје". Један од највећих стереотипа, настао брисањем истинске историјске стварности, јесте наводна трајна, аутентична антифашистичка (спољна) политика западних "демократија" која своју "прогресивност" показује и отпором према "мрачном комунистичком тоталитаризму". Овај стереотип прикрива дуго пактирање ове "демократије" са фашизмом и одлучујући значај који је управо СССР имао у борби против фашизма.

Ово подсећање не тиче се само европске и светске прошлости, него и садашњости и будућности. Јер, тамо где је стао Трећи Рајх, након Другог светског рата наставиле су САД. Оне су водиле и још увек воде неколико десетина ратова мањег или већег обима у којима су страдали милиони људи. Исти узрок је у основи свих ових ратова, без обзира које (капиталистичке) силе га започињу: империјална експанзија зарад грабљења туђих материјалних ресурса који ће се ставити на располагање крупном капиталу и његовим интересима профита. А они из најнижих слојева се користе у овим ратовима као муниција не зато што су њихови услови живота значајно побољшани, па гаје искрену патриотску веру у државу која им обезбеђује социјално благостање, како на почетку отприлике сугерише Рељић, већ зато што им недостаје властита класна свест, што због владајуће идеолошке индоктринације што због државне репресије према било којем радикалнијем радничком или комунистичком покрету. Ако се ишта може замерити Марксу, онда је то да је потценио снагу ових заштитних механизама најразвијенијих капиталистичких земаља.

Тачно је додуше да су у периодима државног капитализма, након великих економских криза до којих је доводио либерални модел, предузимане унутрашње реформе система како би се очували, спасили његови темељи, а то је у капитализму увек примат приватног власништва и тржишта. Социјално незадовољнима су даване мрвице друштвеног колача како би његов далеко већи део и нож којим се дели остао у рукама мањине богатих и моћних. И те мере су трајале све док незадовољство није сасвим утихнуло или било сузбијено, када су либерални јастребови могли поново да крену у необуздану грабеж.

Тако се унутар капитализма стално смењују периоди државног и либералног модела, као и плиме и осеке ратне претње по остатак човечанства, али сам капитализам и потенцијални милитаризам који је с њим у нужној вези, никад не пролазе. Једини начин да се изађе из овог зачараног круга сиромаштва и ратова, јесте социјализам, тј. револуција.