Ово је шира верзија текста који је изашао у "Политици" под насловом "Ко је, у ствари, неумерен":
Гете је једном приликом рекао: „Онај ко није у стању да своје време рачуна целих 3000 година, живи само од данас до сутра“. Ова мисао не тиче се само судбине и живота појединаца, узетих у њиховој издвојености и особености, већ много више карактерише дубље историјске процесе у којима се (пре)обликују друштвени колективитети. У својој сржи, ово су процеси дугог трајања. Ипак, да бисмо разумели наше текуће историјско време, оно које се данас одвија на простору некадашње Југославије, не морамо ићи оволико далеко у прошлост и рачунати читава три миленијума. Довољно је захватити последњих двадесет година и осмислити суштину збивања која су се у том периоду десила.
Пресудан и преломан догађај који лежи у корену ових збивања свакако је разбијање Југославије. Њему претходи пад Берлинског зида, односно уједињење и збијање Немачке. Ова два догађаја могу се разумети као радикална ревизија исхода Другог светског рата, као поништавање тековина које су на простору Европе требало да симболишу дефинитиван завршетак једне милитантне империјалне политике која је букнула из самог њеног средишта. Не треба стога да чуди што је последица оваквог историјског враћања уназад била обнова агресивне спољне политике Немачке и напад на Југославију. Југославија као велика, самостална и социјалистичка држава никако се није могла уклопити у „нови“, а заправо стари европски поредак о којем су немачки милитанти такође сањали тек коју деценију раније и тај сан претворили у кошмар за готово све европске нације...
Марио Калик, цео текст може се наћи на сајту Нове српске политичке мисли
Subscribe to:
Post Comments (Atom)
3 comments:
Mario, NSPM me cenzurira, stoga se ndam da ćete objaviti ove odgovore!
Za XY-a (уторак, 31 август 2010 11:4)!
Prvo, u Beogradu je bilo 27 000 Hrvata, a danas ih je 10 500 ili 38% broja iz 1991.godine. U Zagrebu broj Srba sa 35 000 pao na 19 000, a to je 56% od prije rata i to je za 18% bolje nego kod beogradskih Hrvata. I kakve ti podaci imaju veze s konstitutivnošću naroda?
Drugo, u Zagrebu jest organiziran doček Hitlerovoj vojsci, ali nije u ostalim hrvatskim gradovima. O broju Hrvata u Titovoj vojsci pisao sam malo prije, stoga ne treba ponavljati. Samo ću dodati da je presudne strateške odluke ipak donosio Tito. I 1941. i 1945. i 1948. godine kada je odbrusio Staljinu. Mika, Pera i Laza imaju svojih zasluga, ali Tito je, kako to naglasi Koča, jednostavno bio nezamjenjiv.
Treće, uopće ne poričem da je kralj Aleksandar prihvatio Slovence i Hrvate, ali je sporno što Dobrica Ćosić gotovo 70 godina poslije traži srpsku Jugoslaviju. Doduše, dobili ste ju 1992. godine. Legendarnu SR Jugoslaviju. Mislim da nije bila u skladu s Dobričinim željama, ali bolje ikakva nego nikakva.
Za gospodina «Okvira» (уторак, 31 август 2010 12:15) !
Umjesto da demantirate moje tvrdnje, Vi me uspoređujete s onim budalašem Đodanom. Jasno, znate da sam ja pretemeljito pristupio polemici, da ne možete demantirati činjenice, stoga Vam ostaje vrijeđanje. Ako je međunarodno pravo potvrdilo pravo odcjepljenja bivših republika, onda ne vidim smisao daljega gubljenja vremena na besplodne rasprave.
I ovo je NSPM cenzurirao. Doduše, pustio je dio koji ne govori ništa.
Kaliče, iduću Vašu rečenicu moram ponovno objaviti jer pokazuje kako Vi tumačite povijest.
«Никада Срби не би силом заузимали простор на којем иначе живе, никада не би одатле гађали хрватска села и градове и никада не би протеривали Хрвате да према њима прво нису демонстриране исте такве намере са хрватске стране, да хрватска власт није хтела силом да их задржи у својој држави и да их није прва протеривала.»
Dakle, Srbi granatirali hrvatske gradove i protjerivali Hrvate jer su to Hrvati NAMJERAVALI učiniti hrvatskim Srbima!?
Za Miloša (уторак, 31 август 2010 03:33)!
Ja dobro znam na što ste mislili! Ali promućuran čovjek ne ističe gubitničku stranu jer zna da su Hrvati bili članovi pobjedničke Titove vojske u kojoj je pri kraju 1943. godine bilo 37 brigada iz Hrvatske, a samo 3 iz Srbije! Na stranu Germana i Mađara 1941. godine stao je manji dio hrvatskoga naroda. Ustaše jesu, komunisti nisu, ali nije ni HSS, prva hrvatska stranka, jer je njezin vođa Vlatko Maček odbio Pavelićevu ponudu da preuzme vođenje države. Jasno, prisilna mobilizacija učinila je svoje, strah od Hitlera koji je pokorio pola Europe punio je vojsku tzv. NDH. No to nije pomoglo Paveliću jer ga je njegov sunarodnjak Josip Broz deklasirao na bojnomu polju.
Za Thinking maizea (31 август 2010 10:18)!
Znam ja dobro što je bilo 1971., ali Vi zaboravljate da je Tito «maspokovce» srezao u korijenu. No srbijanski akademici 1986. nisu sankcionirani. I dobro ste napisali, bili su to aviončići jer je tako izgledao hrvatski arsenal prema zastrašujućemu naoružanju JNA. Što se tiče Aleksandra, njemu sam zahvalio na 8. stranici komentara (http://www.e-novine.com/comments/srbija/39789-Hrvatska-obala-videti-nee.html)! A Titova komunistička vojska bila je visenacionalna. Brojala je oko 44 % Srba, 30 % Hrvata, 10 % Slovenaca, kao i Crnogorce i Muslimane. Ovaj podatak 1944. godine objavio je Broz u intervjuu za jedan britanski list. Jova Kapičić u HTV-ovoj Latinici : "Svaka čast Crnogorcima i njihovoj opjevanoj hrabrosti, ali ono što su Dalmatinci (on je naveo Srbi i Hrvati, to je djelomično istina jer je u 2. dalmatinskoj bilo i Srba, ali ne podjednako; Hrvati su bili 75-80%, ostalo Srbi – moja opaska) pokazali na Sutjesci, na Barama, to je nadljudsko, neusporedivo i s čim!"
Post a Comment