Povodom Kosova i kosovskih Albanaca mogle su se, između ostalih, čuti sledeće izjave. “Nas iznutra izjeda neki 'osmi putnik'”, “nama u državnom gnezdu ne treba kukavičije jaje”. “Treba seći prst kako bismo sačuvali ruku”. “Imajući u vidu ovakve demografske trendove, jasno je da bi s demografske tačke gledišta Kosovo preraslo u grobnicu srpske državnosti i nacije”. Ako mislite da su ovo izjavili oni koji se deklarišu kao “srpski nacionalisti” ili bivaju označeni kao “srpski šovinisti”, grdno ste se prevarili. Ove umotvorine pripadaju onima koji sebe vide kao “demokrate”. Jedna od njih pripada “prvom demokratskom premijeru Srbije”, druga pozorišnom reditelju bliskom “liberalno-demokratskim” krugovima, a treća političkom analitičaru koji “demokratiju” brani od raznih “ekstremista” s leva i s desna. Da ove izjave nisu slučajni i površni ispadi pojedinaca, već izraz dubljeg pogleda na kosovski problem koji je uvrežen u jednom delu naše “demokratske” elite, pokazuju nedavne poruke: “Ne možemo sigurno da naplaćujemo poreze tamo gde su crnci, Albanci i ostali, jer prosto, jedino da neka se kosmička sila desi, pa da padne meteorit i da nestane 2 miliona Albanaca sa Kosova”. “Ja mogu da potpišem 'Srbija kosovskim Srbima, baš me briga za kosovske Albance'”. Ova dva citata doprinos su aktuelnog ministra za ekonomiju, koji se takođe smatra jednom od “perjanica demokratije” kod nas. Sve ovo kod albanske “demokratske” elite na Kosovu nailazi na razumevanje i prihvatanje. Tako jedan prištinski sociolog kaže: “Za Srbiju je Kosovo u njenom sastavu, gangrena i rak-rana”. Na prvi pogled je paradoksalno da se jedan intelektualac iz redova kosovskih Albanaca slaže sa onima koji na iste te Albance gledaju šovinističkim očima. Paradoks nestaje kada se shvati da je interes velikog dela naše i albanske, “demokratske” elite, isti - Kosovo treba da bude izvan Srbije. U postizanju ovog cilja objektivno su udružene ove dve elite, a sve pod pokroviteljstvom zapadne političke, ekonomske i vojne elite.
Otvoreni ili prikriveni šovinizam onih koji se kod nas vide kao “demokrate” u potpunosti je prećutan na našoj javnoj sceni, zahvaljujući njihovoj hegemoniji u medijima, i u celini nadmoćnoj društvenoj poziciji. On tako ostaje neproblematizovan, dok se sva naša pažnja ciljano usmerava na šovinističko delovanje nekih marginalnih, često opskurnih, ekstremno nacionalističkih grupacija. Gore navedene izjave pokazuju svo licemerstvo takvog poduhvata. Za naše “demokrate”, ništa manje nego za naše “fašiste”, izgleda važi da je “samo mrtav Albanac dobar Albanac (za Srbiju)”.
Pitanje Kosova je, naravno, ozbiljan problem za našu državu. Među kosovskim Albancima veliki je broj onih koji su neprijateljski nastrojeni prema Srbiji, i ispoljavaju šovinizam prema Srbima, i drugim nacionalnim zajednicama. Ali, do istinskog rešenja ovog problema nećemo doći ako na te ljude gledamo kao na nekakvu prirodnu nepogodu ili maligno tkivo. Ovakva naturalistička poređenja, koja su u korenu svakog šovinizma, samo čine problem težim, jer zamagljuju istorijski karakter kosovskog problema. Netrpeljivost kosovskih Albanaca prema Srbiji i Srbima nije, naime, neko njihovo neiskorenjivo, prirodno stanje, koje se može otkloniti jedino njihovim “medicinskim” odstranjivanjem iz Srbije (zajedno sa Kosovom).
Mi proziremo svu perfidnost ove manipulacije. Zajednički život Srba i Albanaca u okviru jedne države je, priznajemo, težak poduhvat, ali nije nemoguć. Nemogućim žele da ga predstave svetski moćnici koji su se uvek vodili starom imperijalnom logikom “Zavadi, pa vladaj!”, strepeći od jake zajedničke države “malih” naroda koju ne bi mogli da kontrolišu. U tome im pomažu njihovi domaći glasnogovornici, “demokratska” elita kod Srba i Albanaca, koja podmuklo podstrekuje šovinizam s jedne i s druge strane. A mogućnost zajedničkog života vidi se u izjavama Srba i Albanaca, običnih ljudi, koji jedni o drugima govore kao o dobrim komšijama.
No comments:
Post a Comment