„Realnost“ i levica
U poslednjih mesec dana na sajtu NSPM objavljena su dva teksta Maria Kalika u kojima autor hvali postupke Slobodana Miloševića i predstavlja se kao «istinski» levičar nasuprot Vladanu Milanku koji je nagovestio da se sa takvom odbranom Miloševićevih postupaka ne slaže. Namera mi je da u ovom tekstu pokažem da se sa pozicije levice ne može konzistentno braniti Milošević na način na koji to čini Mario Kalik.
Naime, kad izuzmemo gomilu istorijskih interpretacija iz Mariovog govora, kristališe se jasan argument: Miloševićeve namere bile su u punoj meri levičarske ali on ih je ostvario samo onoliko koliko je to bilo moguće u datim okolnostima, sa velikim akcentom na tome da se Milošević nije mogao boriti protiv realnosti i da je njegov «opus» ono najbolje što se iz te realnosti moglo izvući.
Sa druge strane, isti autor, kao dobar levičar, insistira na jedinstvu teorije i prakse. Šta «jedinstvo teorije i prakse» znači? Očigledno, to znači da «teorija» i «praksa» ma šta mi mislili da oni kao suprotstavljeni termini znače, zapravo ne referiraju na nekakva dva sveta u kojima čovek živi, jer takva dva sveta ni ne postoje – dakle, torija i praksa referiraju na jedno te isto. Problem sa izrazima poput ovoga zapazio je već Hegel. Naime sama sintagma nas po svojoj formi upućuje na to da su teorija i praksa dve različite stvari jer, osim toga što pred sobom imamo dva različita izraza, njihovo jedinstvo iskazujemo nekim trećim iskazom – ono se ne podrazumeva već kad kažemo samo «teorija» ili samo «praksa» već je ono naknadno Forma sintagme mami nas da je razumemo kao da je to jedinstvo nešto što tek treba da nastane , kao da smo se nekako zatekli sa teorijom i praksom kao različitim stvarima i sad treba da ih pomirimo. S druge strane smisao te sintagme izgleda kao da protivureči njenoj formi jer ona pokušava da kaže da uopšte nemamo pred sobom dve stvari već samo jednu jedinu.
Zašto je to značajno za pomenutu odbranu Miloševića? Prosto, u argumentu koji je pružen imamo na delu upravo takvo – pogrešno – shvatanje teorije i prakse: Milošević je imao dobre namere i taman kad je počeo da ih prevodi u praksu na putu mu se isprečila realnost, objektivna situacija u kojoj je bilo prosto nemoguće sprovesti u delo takvu plemenitu zamisao. Realnost je, dakle, kriva a Milošević je heroj jer je u takvoj, surovoj, realnosti izdržao tako dugo.
Pa, dragi moji „levičari“, stvari ne stoje tako...
Ivan Selimbegović, ceo tekst može se naći na sajtu Nove srpske političke misli
No comments:
Post a Comment