Dečja bolest “levičarstva” u službi liberalizma
Milanku se moje razumevanje levice čini “egzotičnim” . Međutim, meni se njegovo razumevanje levice čini ezoteričnim. Jer, imajući u vidu oba njegova teksta, mi znamo šta, po njemu, levica nije, ali ne znamo šta jeste. On vrlo (o)lako negira svaki levi karakter određenih politika, ali nigde ne nudi, bar u minimalnim naznakama, šta bi bilo autentično leva politika, onako kako je on razume. Ako je uopšte razume. Zato o tome možemo (i moramo) samo da naslućujemo, verovatno sve dotle dok ne doživimo nekakvo mistično nadahnuće koje će nam pružiti jasan, neposredan pogled u to šta jeste istinska leva politika. Dakle, ista metoda kao u negativnoj teologiji. A da kod Milanka ima odveć previše teologije dovoljno govori njegovo uporno pozivanje na „srce tame“ kao „mračnu istinu (Miloševićevog) poretka“. Tada ezoterik, sasvim logično (i u misticizmu, ako niste znali, ima neke logike) postaje egzorcist, koji probada ovo „đavolsko“ srce, i isteruje demone iz našeg političkog bića. Sve zarad ozdravljenja levice. Aleluja!
Miloševićeva politika, kaže on, i nije politika, već „oportunizam“. On je „odmerio malo levice, taman koliko se moglo, a onda ostalo uzeo desnicu, koliko je moralo“ (tako Milanko tumači moje pozivanje na objektivne istorijske okolnosti, poredeći to sa „lošim vicem“). Problem je, međutim, u tome što je ovo poređenje loše. Stvar je, naime, obrnuta. Da je Milošević bio oportunista, iskoristimo Milankovu konstrukciju, on bi odmerio levice, taman koliko se moralo, a za ostalo uzeo desnicu, koliko se moglo (a u to vreme je desnice bilo napretek). To bi u tom trenutku bio istinski oportunizam (u pogledu levice). Kako god, Milanko je mišljenja da se moglo (i moralo) uraditi (mnogo) više za levu stvar od onoga što je činio Milošević. Možda je moglo. Ali, Milanko nam ne pruža argumente za to. Ostaje nam samo njegova vera. I časna reč...
Mario Kalik, ceo tekst može se naći na sajtu "Nove srpske političke misli"
No comments:
Post a Comment