Ako nekome još uvek nije dovoljno jasno kakva se država pokušava stvoriti na području Kosova, kosovski intelektualac Škeljzen Malići potrudio se da nam to objasni. U svom tekstu objavljenom u beogradskom listu „Danas“, on sasvim otvoreno opisuje projekat kosovske države. Odlučujuća stvar u njenoj izgradnji je činjenica da Albanci predstavljaju „izrazitu većinu“, a Srbi i svi ostali „manjinu“. Na Kosovu „narodni i faktički suverenitet pripada Albancima”. Takva država biće priznata od onih „najozbiljnijih“ država „koje su uvek krojile sudbinu i stvarale male države“, pre svega, od „krune celog procesa, Sjedinjenih Američkih Država, svetske sile broj jedan“. Svoj tekst Malići završava zaključkom da je Kosovo oduzeto Srbiji i dato na staranje „odgovornim osobama i institucijama“, sve „dok ne postane politički punoletno da samo može odlučiti o svojoj sudbini“.
Zahvaljujemo se Malićiju što nam je otklonio i poslednju nedoumicu u pogledu istinske prirode ove države u pokušaju. Kao viđeniji intelektualac, pretpostavljamo da on vidi više i dublje. Žalosno je, međutim, što on ne samo da opisuje jedno (tragično) stanje stvari, već ga odlučno, bez ikakve dileme, zastupa i brani. Žalosno je da intelektualac postane izraziti glasnogovornik jednog retrogradnog političkog projekta - projekta u kome ne postoji građanska ravnopravnost (građanski suverenitet), već dominacija etničke većine nad manjinom, i u kome se bespogovorno prihvata podela na velike i moćne, s jedne, i male i nemoćne države, s druge strane, i stavljanje ovih drugih („maloletnih“) pod pokroviteljsko prvih („punoletnih“). Ovakva logika preslikava odnose iz prirodnog na politički svet, i stoga predstavlja pad u pretpolitički oblik zajednice. U njoj je demonstriranje moći nad slabijima bitno povezano sa skrušenim prihvatanjem slabosti u odnosu na moćne; drugo se nadoknađuje prvim.
Nasuprot tome, politička emancipacija počiva na priznanju vlastite i tuđe političke zrelosti, na suzbijanju nemoći spram „jakih“ i nadmoći spram „slabijih“, na radikalnom iskoračivanju iz ove izopačene političke logike. Prostor za takvu emancipaciju bio je dat u ideji Jugoslavije. Ta ideja ne zna za „većinu“ i „manjinu“ (Titov govor u Splitu 1962.) A zna da „unutrašnji i spoljni neprijatelji takvih zajednica svoju aktivnost uglavnom organizuju na podsticanje nacionalnih sukoba“ (Miloševićev govor na Gazimestanu 1989.) Zato su u pravu Hašim Tači i njegovi pokrovitelji kada kažu da je proglašenje kosovske nezavisnosti kraj raspada Jugoslavije (mi bismo rekli razbijanja). Kao što je u pravu Milošević kada u Haškom tribunalu kaže da je vođen samo jedan rat - rat protiv Jugoslavije.
Ma koliko se ova ideja ponekad činila kao utopistička, ipak se čini da jedino ona može obezbediti istinsku nezavisnost i ravnopravnost balkanskim narodima. Razbijanjem Jugoslavije i pratećom razgradnjom te ideje, stvorene su državice čija „nezavisnost“ prikriva temeljnu zavisnost od velikih centara moći i njihovih interesa. Bežeći od izmišljenog gospodara i tlačitelja (Srbije i „velikosrpskog nacionalizma“), proizvedenog u propagandi imperijalističkih sila, ostali balkanski narodi survali su se u davljenički zagrljaj stvarnih gospodara. Zato je danas reč o zavisnom, a ne nezavisnom Kosovu - ono je protivno interesima Albanaca, a ne samo interesima Srba i ostalih.
Za prikrivanje ove odlučujuće činjenice veliku odgovornost snose kosovski intelektualci. Škeljzen Malići se obrazovao u Jugoslaviji, završio filozofiju u Beogradu i radio na Filološkom fakultetu. Naročito se bavio lepotama vizantijskog slikarstva. Živeći u takvoj državi, možemo reći, on je iskusio tekovine nacionalne ravnopravnosti i duhovne slobode. Nismo sigurni da će te tekovine moći da osete oni „većinski“ stanovnici Kosova čije interese navodno zastupa. Kada utihne njihova trenutna euforija, i kada se pokaže obmana u pogledu „nezavisnosti“, naći će se u surovom svetu siromaštva, korupcije i eksploatacije, ovog puta suočeni sa stvarnim i znatno moćnijim protivnikom.
Mario Kalik, objavljeno uz neke izmene u nedeljniku "Pečat", 22.02.2008
No comments:
Post a Comment