Polemika o (anti)titoizmu (3)

Људи од челика (одговор Милу Ломпару)

Да будемо прецизни. Нисам тврдио да професор Мило Ломпар у својој књизи „Моралистички фрагменти“ назива титоисте бубашвабама. То, строго говорећи, тврди професор Слободан Антонић у свом приказу ове књиге, објављеном пре годину дана у недељнику „Печат“, и доступном на овом сајту. Ја сам се на тај приказ само позвао и уредно га цитирао, те навео као референцу у свом тексту. Погледајмо како у целини гласи овај део Антонићевог приказа: „Јер, «титоизам» за Ломпара није идеологија СК из доба СФРЈ. За Ломпара је титоизам идеологија материјализма и хедонизма, идеологија конформизма и егоизма, идеологија која се, ради удобности, лако одриче виших вредности, идеје, историје, традиције... Титоиста је за Ломпара конформиста који «тврди да су све вредности, сва настојања, па чак и смисао човекових поступака, смештени у схватање живота који је трошење и расипање, нешто што постоји само у овом тренутку и никад више, нешто што носи у себи потпуни заборав: заборав других, заборав времена, чак и самозаборав» (51). Титоизам се данас може јавити као американизам, или у локалној варијанти као монтенегризам (50-53, 92-94), свеједно. Али, он је увек праћен пристајањем уз јачег, као и трговином, радосном разменом традиције за потрошачки купон. У том «меркантилистичком сензибилитету тријумфује живот, искључиво кроз структуру бубашвабе» (81). Јер, бубашваба је сва у егзистенцији, «бубашваба не може ни у мислима пристати на околност да је не буде» (81). За њу не постоји ништа трансцедентно, додали бисмо ми, ништа вредније од «сада и овде», од гмизања («да можемо слободно да путујемо») и жвакања («да имамо европски стандард»). Зато бубашваба увек радо размењује икону за купус и увек галами против историје («митова»)“.[1]

Mario Kalik, ceo tekst moze se naci na sajtu Nove srpske politicke misli