Nežna duša pesnička – ili staljinistička?
(pitanje za Verana Bakotića)
Ne bih da dodatno povređujem delikatnu, ranjivu psihu Verana Bakotića, koji jednu običnu političku debatu ne ume ljudski da iznese do kraja, već je doživljava kao „vulgarne, uvredljive napade“ na njegovu ličnost – koju, uzgred, uopšte nisam nigde ni pomenuo. Reklo bi se na prvi pogled da je reč o jednoj pesničkoj duši, koju bole sva, pa i najmanja neslaganja sa svojim (pretpostavljam ideološkim) rodom, bilo gde na zemaljskoj kugli, pa ih odmah doživljava lično i veoma traumatično. Zato ovom prilikom i neću da započinjem raspravu s njim – a s njim se do sada i nisam raspravljao – jer stvarno ne želim da ga povredim bilo kakvim argumentom koji se na bilo koji način kosi s njegovim tananim senzibilitetom ili pogledom na svet.
Međutim, čim se oporavi od svoje uzrujanosti, ova pesnička, nežna duša ipak treba da objasni neke stvari koje je, istina, verovatno u afektu svoje ranjene psihe, izrekla. Dakle, treba tačno da navede mesta gde je bilo koji moj tekst bio "šovinistički", "rasistički" "vulgaran", "netrpeljiv prema ljudima drugog porekla" ili dezavuisao bilo čije "etničko", "geografsko" pa čak i "klasno" poreklo. I, naravno, gde sam ga ja to „napao“.
U slučaju da ih ne navede, biće jasno da je ovde na delu ili već pomenuta, prevelika lična osetljivost osobe kojoj je potreban mir staklenog zvona ili, što bi već bilo zabrinjavajuće, samo jedna već dobro poznata metodologija, s korenima iz starih dobrih staljinističkih vremena, da se neko ocrni bez argumenata - ili u nedostatku istih - i da mu se nalepe lažne etikete za potrebe neke (buduće?) ideološke komisije, koja neće morati da čita izvorne tekstove niti da ih predstavi kao dokaze, već će se jednostavno koristiti "nespornim autoritetom" Verana Bakotića.
Nadam se da je ipak ovo prvo u pitanju, jer se za takvo stanje, ako ništa drugo, bar mogu imati simpatije, pa čak i saosećanje.
Za kraj, unapred napominjem da se famozno "čitanje između redova" ne priznaje kao dokaz, već samo direktni citati.
Aleksandar Pavić, objavljeno na sajtu Nove srpske političke misli
2 comments:
Cinjenica je da je Staljinizam odbcen 1948, a u samoj postojbini 1952, godine...pominjati ga u *eri* Klintona i Busa...*fasizoidnih liberala* je u krajnjoj meri smesno, skretati paznju sa danansnjice u proslost nije korektno. Nisu li *saveznici* omali nameru da *produze* oslobadjanje sveta od komunizma...pravac Moskva ? Revolucija se branila od identicnog zla i pre 1941..imperijalizma, kolonijalizma, unutrasnjih i spoljnih neprijatelja.
*glavni stan* antikomunizma je neaktivan, bavi se novcem..a sluge zakonima...pod *firmom* Levicari evropske internacionale..*Ако је и било неке дилеме и упитности о томе ко су стварни владари и стварна власт у Србији, онда нам је већ традиционални годишњи пријем пословног клуба Привредник разбио последње илузије да у овој земљи постоји влада која је израз изборне народне воље. На Дедињу се у башти виле Привредника, иначе седишта овог јединственог лобистичког политичко–економског клуба, окупила наша привредна и политичка елита, представници медија, дипломатског кора, културе и спорта. Посебно је у свим извештајима наглашено да су присуствовали Данко Ђунић, Мирослав Мишковић, Миодраг Бабић и Топлица Спасојевић. >>>
Post a Comment